Adriaticsailor | Vijesti iz nautike | nautika | Hrvatska | Jadran | jedrilice | jadranska obala

Bacili sidro nasrid luke i još se čude da su u prekršaju!

Split je još spavao kad smo se brodom “Pojišan” splitske Lučke kapetanije otisnuli od gata. Kapetan Teo Pavić nije ni pomaknuo ručicu gasa, a već smo naletjeli na zaljubljene Nizozemce, i to usidrene nasred gradske luke. Jedrilica “Leopard”, njih dvoje na pramcu sjede zagrljeni, gledaju prema moru. Brod Kapetanije koji im se približio pokraj krme ne bi ni primijetili da se nije oglasila truba.

− Usred ste luke, pa ne može tako − govori im kapetan Pavić, dok strojar Nediljko Gudelj preko palube uzima dokumente mladih Nizozemaca koji se čudom čude.

− Ali, evo u ovoj knjizi piše da se možemo sidriti. Ovdje smo da nam valovi ne smetaju... − stao je objašnjavati kapetanu Nizozemac Snorre Foreland.

− Gospodine, bacili ste sidro nasred luke i nasred brodskog prometa. Kazna je tisuću kuna − odrješit je bio kapetan. Nizozemcima nije bilo izbora. Posegnuli su u novčanik, platili, digli sidro i partili dalje. Namjeravali su i ovi iz Lučke kapetanije dalje prema Šolti, prema Rogaču, Nečujmu i Stomorskoj, ali opet koji metar dalje ravno ispred Matejuške naletjeli su na jedrilicu oborena sidra. Približili smo se brodu “Enjoy”.

Kao da na brodu nikoga nema. Ručnici i donje rublje vise s ograde. Trubimo minutu, dvije, kad snene glave jednog Nizozemca i njegove supruge provire kroz prozorčić.

− Gdje piše da se ovdje ne mogu sidriti? − uzjogunio se Nizozemac srednjih godina.

− Okrenite se iza sebe i pogledajte znak zabrane sidrenja − pokazuje strpljivi kapetan nestrpljivom Nizozemcu na veliku ploču koja se kočoperi s Matejuške.

− Znak s naopako postavljenim sidrom nije znak zabrane sidrenja. Pravi znak mora imat prekriženo sidro − pametuje Nizozemac. − Ma ozbiljno − smješka se kapetan Pavić.

Prekriženo sidro

− Da. Prošle smo se godine isto ovdje usidrili i nismo plaćali − nastavlja mudrovati Nizozemac.

− E, ove godine nemate sreće − završi kapetan “Pojišana” raspravu i udari globu Nizozemcu koji očito ne baštini bogato pomorsko znanje svoje zemlje.

Dva MTU motora “Pojišana” snažno su zabrektala pod komandama kapetana Pavića. Da ćemo kroz vrata gradske luke, ali opet − stani. Ispred luke, na stranu prema ACI-jevoj marini, jednom gliseru iz lučice “Zenta” otkazao je motor.

− Evo vidiš, tek san ga jučer stavija u more i da ću malo napravit đir, motor crka. Ma života u njemu nema... − kuka Splićanin Skokić i dobacuje cimu Gudelju.

Uzeli su ga u tegalj. Nakon nekoliko minuta plovidbe ostavljamo ga na sigurnom na zapadnoj obali. Napokon su motori slobodno “zagalopirali”. Zaplovili smo prema Šolti. Na brodu je i mladi granični policajac Petar Višić. Ovo mu je prvi put na brodu Lučke kapetanije, veli. Lani je završio akademiju i položio stručni ispit.

− I onda, kakvi su nautičari kad ih zaustavite u prekršaju? − pitamo kapetana Pavića.

Od vale do vale

− Ima ih raznih. Recimo, Poljaci su najgori. Agresivni, često moramo zvati policiju da ih smiri. Jednog smo mladog Poljaka koji je ludovao na jet-skiju kod Makarske, tamo prema Krvavicama, lovili 10 sati. Od vale do vale. On se skriva, mi ga otkrivamo. Ka mačka i miš. Ćopili smo ga kad je ostao bez goriva. Uzeli smo mu putovnicu i on je opet pobiga! Preko policije smo čak aktivirali Interpol − prisjetio se nedavne zgode naš kapetan.

− Talijani? − pitamo dalje.

− Uf... Kad ih uhvatim u prekršaju, odma uzmem dokumente, jer kad deset Talijana u isto vrime stane govorit, to je momentalno za ispalit na živce... Šveđani su fini i pristojni. Kad im naplatim kaznu, još se ispričaju − kaže kapetan Pavić.

Izvor: www.slobodnadalmacija.hr

ARHIVA